Bez obzira da li ste posadili frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu u leto tekuće sezone, cilj svakog od vas jagodara jeste da naredne ostvarite puni rod, odnosno vrhunski prinos. Upravo zbog toga, posebna pažnja se posvećuje ishrani biljaka jagode nakon sadnje. Može se reći da je i ovo početak u proizvodnji jagode, jer biljke započinju svoj rast i razvoj, a ako se dobro razviju do jeseni, onda će u sezoni koja sledi isto tako plodonositi. Nedovoljno razvijene biljke jagode u godini sadnje, zapamtite, ne mogu dati dobar prinos i kvalitet roda u sezoni rodnosti, što znači da možete biti daleko od punog roda, iako ste kupili frigo sadnicu koja to može ostvariti.
Ishrana biljaka jagode nakon sadnje ima tri varijante, odnosno modela, u zavisnosti od onoga šta želite postići u proizvodnji, i naravno situacija koje se pojave. Tri varijante, poput onih kod ishrane biljaka jagode u rodu, predstavljene su kroz planove B, c i D, a nisu udrobljene u jedan orentacioni program koji proizvođača dovodi do niza nejasnoća da li mu sve treba da nabavi ili ne. Tri varijante, ili modela, odnosno PLANA ishrane biljaka jagode nakon sadnje su sledeća:
PRVA VARIJANTA JESTE PLAN B KOJI PODRAZUMEVA BOLJU, REDOVNU ISHRANU BILJAKA JAGODE I ZEMLJIŠTA U NOVONASTALIM USLOVIMA UZGOJA ZA OSTVARENJE VRHUNSKOG PRINOSA I KVALITETA PLODA...
DRUGA VARIJANTA JESTE PLAN c KOJI PODRAZUMEVA SPECIJALNU, INOVATIVNU ISHRANU BILJAKA JAGODE NAKON SADNJE, ČIJI JE CILJ DA SE PREVAZIĐU SVI NEŽIVI FAKTORI ZBOG KOJIH PROIZVOĐAČ GUBI PRINOS, I ISTOVREMENO OSTVARI CILJANA PROIZVODNJA, ODNOSNO REZULTAT KAKAV SE ŽELI...
TREĆA VARIJANTA JESTE PLAN D ŠTO JE ISHRANA KOJA IMA ULOGU ZAŠTITE KROZ JAČANJE, PODRŠKU, STIMULISANJE PRIRODNE OTPORNOSTI BILJAKA JAGODE I ZEMLJIŠTA NA BOLESTI I ŠTETOČINE, UZ VISOK STEPEN BIOLOŠKE ISPRAVNOSTI FINALNOG PROIZVODA...
Pre nego bilo šta uradite prilikom pripreme zemljišta za sadnju jagode treba se podsetiti da je ishrana biljaka jagode procena i planiranje, a nikako orentaciono ili na slepo, šablonski, redovno korišćenje vodotopivih đubriva. Dakle, primena vodotopivih đubriva, fertigacija i nutrigacija, te prskanje preko lista - folijarno, u PLANOVIMA aBcD provodi se na osnovu stanja biljaka u plantaži, očekivanog prinosa, odnosno onog koji se želi postići, i po tome su NAŠI PLANOVI ISHRANE JEDINSTVENI. Stanje biljaka jagode u plantaži kod planiranja ishrane najviše zavisi od osnovnog đubrenja, odnosno onoga što je dato prilikom pripreme zemljišta. Prema tome, tokom sezone dajemo hranu koja je nadopuna na osnovno đubrenje, koje je najvažniji korak kod ishrane biljaka jagode. AKO ISHRANA PRE SADNJE NIJE KAKO TREBA, KASNIJE SE TEŠKO MOGU NAPRAVITI KOREKCIJE, I PROIZVODNJA NEĆE BITI NA ZADOVOLJAVAJUĆEM NIVOU. JEDNA OD NAJVEĆIH GREŠAKA U PROIZVODNJI JAGODE JESTE ŠTO SE NE IZVRŠI KAKO JE POTREBNO ĐUBRENJE PRILIKOM PRIPREME ZEMLJIŠTA. PRAKTIČNO, NIKADA NE TREBA ZABORAVITI DA JE POČETAK NAJVAŽNIJI.
KAKO SE BLIŽI MOMENAT SADNJE, BEZ OBZIRA KOJI TIP SADNOG MATERIJALA KORISTILI, FRIGO ILI ZELENU KONTEJNERSKU SADNICU, POTREBNO JE IZVRŠITI PRAVILNU PRIMENU ĐUBRIVA KOD PRIPREME ZEMLJIŠTA. SUŠTINA JE DA SE PROIZVODNA SPOSOBNOST ZEMLJIŠTA ODRŽAVA BEZ BILO KOJE ŠTETE PO OKOLINU, ODNOSNO AMBIJENT U KOJEM RASTU I RAZVIJAJU SE BILJKE JAGODE.
PLAN a osnovne ishrane ili primene đubriva pre sadnje biljaka jagode podrazumeva ono što većina jagodara uobičajeno radi, tradicionalno, na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Tako, prilikom pripreme zemljišta, uobičajeno, jagodari praktikuju dva ili tri koraka. Prvi korak je primena stajnjaka, a drugi mineralnih đubriva. U slučaju nedostatka stajnjaka, jagodari koriste ORGANSKA PELETIRANA ĐUBRIVA, za čiji izbor im je uobičajeno ključni kriterij cena. Treći korak je primena kreča u prahu prilikom pripreme zemljišta što je dosta uobičajena praksa kod određenog broja jagodara.
Organska materija ima neprocenjivu važnost u ishrani biljaka jagode, obzirom da obezbeđuje ambijent u zemljištu gde se zadržavaju i oslobađaju hraniva. Prema tome, može se reći da organska materija ima ulogu rezervoara za hraniva u zemljištu. Praktično, dovoljna količina organske materije znači da će zadržati dovoljno hraniva. Pored toga, organska materija služi kao hrana za mikroorganizme u zemljištu, čime ona igra ključnu ulogu u održavanju njegove plodnosti, praktično života u njemu. Uloga mikroorganizama u ishrani biljaka jagode je od izuzetne važnosti, posebno što čine dostupnim određena hraniva, ali i olakšavaju mehanizam njihovog korištenja od strane biljaka, uz jačanje prirodne otpornosti na biotski i abiotski stres kako biljaka tako i zemljišta (više na linku iz r-evolucije).
Stajnjak je najbolji prirodni izvor organske materije, ali pod uslovom da je dovoljno sazreo, kako se u praksi kaže zgorio, i da ne sadrži seme korova. U suprotnom može doći do problema, posebno ukoliko sadrži suvišne količine sirove organske materije poput slame i strugotine, što će trošiti azot (N) iz zemljišta prilikom njihove razgradnje od strane mikroorganizama. Jagodari kod pripreme zemljišta za sadnju uglavnom razbacaju stajnjak u gredice gde će biti posađene biljke, ili ga pak zafrezaju na celu parcelu. Orentacione količine, u zavisnosti od načina primene kreću se od 20 (samo na gredice) do 40 t po hektaru kada se primenjuje na celokupnu površinu zemljišta.
Mnogi jagodari u nedostatku stajnjaka, skupe radne snage za njegovu primenu, ali i visokih cena istog i nekvaliteta, traže mu zamenu koristeći peletirana organska đubriva. Gledajući da uštede, jagodari kod nabavke organskih peletiranih đubriva kupuju ono što je generalno povoljno, bez da se posebno fokusiraju kakva je organska materija u njima, a posebno njeno poreklo. Uglavnom, preovladava mišlenje da su sva organska pelatirana đubriva ista, sa malim nijansama razlike, te pri tome se odlučuju za ona povoljnije cene. Međutim, to je potpuno pogrešan pristup, jer danas na tržištu postoji jako puno proizvoda kategorije organska peletirana đubriva, i ne može se generalizovati da su sva ista. Najuobičajenija razlika između njih, a koja je od izuzetne važnosti za jagodare, jeste organska materija i njeno poreklo. Prema tome, uvek treba dati prednost biološki aktivnoj organskoj materiji u peletiranim organskim đubrivima, u odnosu na ona koja istu sadrže bez korisnih mikroorganizama. Praktično, pre nego nabavite i primenite organska peletirana đubriva kod pripreme zemljišta za sadnju jagode pogledajte PLAN B.
Uz organsku materiju, kod pripreme zemljišta za sadnju jagode u okviru PLANA a jagodari koriste i uobičajena mineralna đubriva. Uglavnom se radi o standardnim NPK formulacijama koje slove kao voćarske, i imaju naglašen sadržaj kalija (7-20-30, 8-16-24, i slično), bilo da se radi o kompleksnim ili mešanim. Međutim, vrlo često jagodari prilikom pripreme zemljišta koriste i čuveno mineralno đubrivo formulacije 15-15-15, što je itekako prevaziđen pristup. Prilikom primene mineralnih đubriva malo je onih jagodara koji precizno znaju koliko će se hrane iz njih osloboditi i kada. Klimatske promene već sad nam pokazuju da prilikom primene mineralnih đubriva može doći do ispiranja hraniva, ili oslobađanja njihove većine pre nego su nastupile potrebe biljaka jagode za njima. Takođe, pored mogućnosti da se hraniva iz mineralnih đubriva brzo izgube ispiranjem, drugi faktor koji treba uzeti u razmatranje jeste nemogućnost njihovog iskorištavanja u periodu kada dominira suša. Generalno, iskorištenost hraniva iz uobičajenih mineralnih đubriva je vrlo ograničena i zavisi od niza faktora, kako pH vrednosti zemljišta, sadržaja organske materije, te vlažnost, a čemu posebno doprinose neuobičajene vremenske prilike.
Još jedna važna stvar jeste godinama bacati isto đubrivo na isto mesto je uobičajena praksa jagodara, što dovodi sasvim sigurno do promene pH vrednosti zemljišta, ali i akumulacije određenih hraniva u istom. Nije mudro raditi godinama isto, a očekivati drugačiji rezultat, posebno u uslovima vremena koje se konstantno menja. Zbog toga, većina jagodara trebala bi sa PLANA a preći na PLAN B ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta, odnosno primene đubriva.
Uobičajeno, prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode proizvođači vrlo često koriste kreč u prahu, koji apliciraju zajedno sa đubrivima prilikom formiranja gredica. Jagodari to rade da bi korigovali pH vrednost zemljišta, i ta praksa je poželjna tamo gde je ista izuzetno kisela, odnosno ima vrednost ispod 5,5. Održavanje pH vrednosti zemljišta je njegov faktor plodnosti koji se najviše zanemaruje. Zašto je važan pH zemljišta jagodarima? Kada se zemljište održava unutar određenog pH raspona onda ono osigurava dostupnost hranjivih elemenata za biljke jagode, što će imati velikog uticaja na njihov rast i razvoj, te u konačnici na prinos. Korištenje samo mineralnih đubriva dugo godina na jednom mestu, posebno ukoliko se radi o istim formulacijama, za posledicu može imati promenu pH vrednosti zemljišta, koja će onda ograničiti dostupnost određenih hraniva za biljke jagode.
Pre nego bilo šta uradite prilikom pripreme zemljišta za sadnju jagode treba se podsetiti da je ishrana biljaka jagode procena i planiranje, a nikako orentaciono ili na slepo, šablonski, redovno korišćenje vodotopivih đubriva. Dakle, primena vodotopivih đubriva, fertigacija i nutrigacija, te prskanje preko lista - folijarno, u PLANOVIMA aBcD provodi se na osnovu stanja biljaka u plantaži, očekivanog prinosa, odnosno onog koji se želi postići, i po tome su NAŠI PLANOVI ISHRANE JEDINSTVENI. Stanje biljaka jagode u plantaži kod planiranja ishrane najviše zavisi od osnovnog đubrenja, odnosno onoga što je dato prilikom pripreme zemljišta. Prema tome, tokom sezone dajemo hranu koja je nadopuna na osnovno đubrenje, koje je najvažniji korak kod ishrane biljaka jagode. AKO ISHRANA PRE SADNJE NIJE KAKO TREBA, KASNIJE SE TEŠKO MOGU NAPRAVITI KOREKCIJE, I PROIZVODNJA NEĆE BITI NA ZADOVOLJAVAJUĆEM NIVOU. JEDNA OD NAJVEĆIH GREŠAKA U PROIZVODNJI JAGODE JESTE ŠTO SE NE IZVRŠI KAKO JE POTREBNO ĐUBRENJE PRILIKOM PRIPREME ZEMLJIŠTA. PRAKTIČNO, NIKADA NE TREBA ZABORAVITI DA JE POČETAK NAJVAŽNIJI.
KAKO SE BLIŽI MOMENAT SADNJE, BEZ OBZIRA KOJI TIP SADNOG MATERIJALA KORISTILI, FRIGO ILI ZELENU KONTEJNERSKU SADNICU, POTREBNO JE IZVRŠITI PRAVILNU PRIMENU ĐUBRIVA KOD PRIPREME ZEMLJIŠTA. SUŠTINA JE DA SE PROIZVODNA SPOSOBNOST ZEMLJIŠTA ODRŽAVA BEZ BILO KOJE ŠTETE PO OKOLINU, ODNOSNO AMBIJENT U KOJEM RASTU I RAZVIJAJU SE BILJKE JAGODE.
PLAN a osnovne ishrane ili primene đubriva pre sadnje biljaka jagode podrazumeva ono što većina jagodara uobičajeno radi, tradicionalno, na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Tako, prilikom pripreme zemljišta, uobičajeno, jagodari praktikuju dva ili tri koraka. Prvi korak je primena stajnjaka, a drugi mineralnih đubriva. U slučaju nedostatka stajnjaka, jagodari koriste ORGANSKA PELETIRANA ĐUBRIVA, za čiji izbor im je uobičajeno ključni kriterij cena. Treći korak je primena kreča u prahu prilikom pripreme zemljišta što je dosta uobičajena praksa kod određenog broja jagodara.
Organska materija ima neprocenjivu važnost u ishrani biljaka jagode, obzirom da obezbeđuje ambijent u zemljištu gde se zadržavaju i oslobađaju hraniva. Prema tome, može se reći da organska materija ima ulogu rezervoara za hraniva u zemljištu. Praktično, dovoljna količina organske materije znači da će zadržati dovoljno hraniva. Pored toga, organska materija služi kao hrana za mikroorganizme u zemljištu, čime ona igra ključnu ulogu u održavanju njegove plodnosti, praktično života u njemu. Uloga mikroorganizama u ishrani biljaka jagode je od izuzetne važnosti, posebno što čine dostupnim određena hraniva, ali i olakšavaju mehanizam njihovog korištenja od strane biljaka, uz jačanje prirodne otpornosti na biotski i abiotski stres kako biljaka tako i zemljišta (više na linku iz r-evolucije).
Stajnjak je najbolji prirodni izvor organske materije, ali pod uslovom da je dovoljno sazreo, kako se u praksi kaže zgorio, i da ne sadrži seme korova. U suprotnom može doći do problema, posebno ukoliko sadrži suvišne količine sirove organske materije poput slame i strugotine, što će trošiti azot (N) iz zemljišta prilikom njihove razgradnje od strane mikroorganizama. Jagodari kod pripreme zemljišta za sadnju uglavnom razbacaju stajnjak u gredice gde će biti posađene biljke, ili ga pak zafrezaju na celu parcelu. Orentacione količine, u zavisnosti od načina primene kreću se od 20 (samo na gredice) do 40 t po hektaru kada se primenjuje na celokupnu površinu zemljišta.
Mnogi jagodari u nedostatku stajnjaka, skupe radne snage za njegovu primenu, ali i visokih cena istog i nekvaliteta, traže mu zamenu koristeći peletirana organska đubriva. Gledajući da uštede, jagodari kod nabavke organskih peletiranih đubriva kupuju ono što je generalno povoljno, bez da se posebno fokusiraju kakva je organska materija u njima, a posebno njeno poreklo. Uglavnom, preovladava mišlenje da su sva organska pelatirana đubriva ista, sa malim nijansama razlike, te pri tome se odlučuju za ona povoljnije cene. Međutim, to je potpuno pogrešan pristup, jer danas na tržištu postoji jako puno proizvoda kategorije organska peletirana đubriva, i ne može se generalizovati da su sva ista. Najuobičajenija razlika između njih, a koja je od izuzetne važnosti za jagodare, jeste organska materija i njeno poreklo. Prema tome, uvek treba dati prednost biološki aktivnoj organskoj materiji u peletiranim organskim đubrivima, u odnosu na ona koja istu sadrže bez korisnih mikroorganizama. Praktično, pre nego nabavite i primenite organska peletirana đubriva kod pripreme zemljišta za sadnju jagode pogledajte PLAN B.
Uz organsku materiju, kod pripreme zemljišta za sadnju jagode u okviru PLANA a jagodari koriste i uobičajena mineralna đubriva. Uglavnom se radi o standardnim NPK formulacijama koje slove kao voćarske, i imaju naglašen sadržaj kalija (7-20-30, 8-16-24, i slično), bilo da se radi o kompleksnim ili mešanim. Međutim, vrlo često jagodari prilikom pripreme zemljišta koriste i čuveno mineralno đubrivo formulacije 15-15-15, što je itekako prevaziđen pristup. Prilikom primene mineralnih đubriva malo je onih jagodara koji precizno znaju koliko će se hrane iz njih osloboditi i kada. Klimatske promene već sad nam pokazuju da prilikom primene mineralnih đubriva može doći do ispiranja hraniva, ili oslobađanja njihove većine pre nego su nastupile potrebe biljaka jagode za njima. Takođe, pored mogućnosti da se hraniva iz mineralnih đubriva brzo izgube ispiranjem, drugi faktor koji treba uzeti u razmatranje jeste nemogućnost njihovog iskorištavanja u periodu kada dominira suša. Generalno, iskorištenost hraniva iz uobičajenih mineralnih đubriva je vrlo ograničena i zavisi od niza faktora, kako pH vrednosti zemljišta, sadržaja organske materije, te vlažnost, a čemu posebno doprinose neuobičajene vremenske prilike.
Još jedna važna stvar jeste godinama bacati isto đubrivo na isto mesto je uobičajena praksa jagodara, što dovodi sasvim sigurno do promene pH vrednosti zemljišta, ali i akumulacije određenih hraniva u istom. Nije mudro raditi godinama isto, a očekivati drugačiji rezultat, posebno u uslovima vremena koje se konstantno menja. Zbog toga, većina jagodara trebala bi sa PLANA a preći na PLAN B ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta, odnosno primene đubriva.
Uobičajeno, prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode proizvođači vrlo često koriste kreč u prahu, koji apliciraju zajedno sa đubrivima prilikom formiranja gredica. Jagodari to rade da bi korigovali pH vrednost zemljišta, i ta praksa je poželjna tamo gde je ista izuzetno kisela, odnosno ima vrednost ispod 5,5. Održavanje pH vrednosti zemljišta je njegov faktor plodnosti koji se najviše zanemaruje. Zašto je važan pH zemljišta jagodarima? Kada se zemljište održava unutar određenog pH raspona onda ono osigurava dostupnost hranjivih elemenata za biljke jagode, što će imati velikog uticaja na njihov rast i razvoj, te u konačnici na prinos. Korištenje samo mineralnih đubriva dugo godina na jednom mestu, posebno ukoliko se radi o istim formulacijama, za posledicu može imati promenu pH vrednosti zemljišta, koja će onda ograničiti dostupnost određenih hraniva za biljke jagode.
Pre nego bilo šta uradite prilikom pripreme zemljišta za sadnju jagode treba se podsetiti da je ishrana biljaka jagode procena i planiranje, a nikako orentaciono ili na slepo, šablonski, redovno korišćenje vodotopivih đubriva. Dakle, primena vodotopivih đubriva, fertigacija i nutrigacija, te prskanje preko lista - folijarno, u PLANOVIMA aBcD provodi se na osnovu stanja biljaka u plantaži, očekivanog prinosa, odnosno onog koji se želi postići, i po tome su NAŠI PLANOVI ISHRANE JEDINSTVENI. Stanje biljaka jagode u plantaži kod planiranja ishrane najviše zavisi od osnovnog đubrenja, odnosno onoga što je dato prilikom pripreme zemljišta. Prema tome, tokom sezone dajemo hranu koja je nadopuna na osnovno đubrenje, koje je najvažniji korak kod ishrane biljaka jagode. AKO ISHRANA PRE SADNJE NIJE KAKO TREBA, KASNIJE SE TEŠKO MOGU NAPRAVITI KOREKCIJE, I PROIZVODNJA NEĆE BITI NA ZADOVOLJAVAJUĆEM NIVOU. JEDNA OD NAJVEĆIH GREŠAKA U PROIZVODNJI JAGODE JESTE ŠTO SE NE IZVRŠI KAKO JE POTREBNO ĐUBRENJE PRILIKOM PRIPREME ZEMLJIŠTA. PRAKTIČNO, NIKADA NE TREBA ZABORAVITI DA JE POČETAK NAJVAŽNIJI.
KAKO SE BLIŽI MOMENAT SADNJE, BEZ OBZIRA KOJI TIP SADNOG MATERIJALA KORISTILI, FRIGO ILI ZELENU KONTEJNERSKU SADNICU, POTREBNO JE IZVRŠITI PRAVILNU PRIMENU ĐUBRIVA KOD PRIPREME ZEMLJIŠTA. SUŠTINA JE DA SE PROIZVODNA SPOSOBNOST ZEMLJIŠTA ODRŽAVA BEZ BILO KOJE ŠTETE PO OKOLINU, ODNOSNO AMBIJENT U KOJEM RASTU I RAZVIJAJU SE BILJKE JAGODE.
PLAN a osnovne ishrane ili primene đubriva pre sadnje biljaka jagode podrazumeva ono što većina jagodara uobičajeno radi, tradicionalno, na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Tako, prilikom pripreme zemljišta, uobičajeno, jagodari praktikuju dva ili tri koraka. Prvi korak je primena stajnjaka, a drugi mineralnih đubriva. U slučaju nedostatka stajnjaka, jagodari koriste ORGANSKA PELETIRANA ĐUBRIVA, za čiji izbor im je uobičajeno ključni kriterij cena. Treći korak je primena kreča u prahu prilikom pripreme zemljišta što je dosta uobičajena praksa kod određenog broja jagodara.
Organska materija ima neprocenjivu važnost u ishrani biljaka jagode, obzirom da obezbeđuje ambijent u zemljištu gde se zadržavaju i oslobađaju hraniva. Prema tome, može se reći da organska materija ima ulogu rezervoara za hraniva u zemljištu. Praktično, dovoljna količina organske materije znači da će zadržati dovoljno hraniva. Pored toga, organska materija služi kao hrana za mikroorganizme u zemljištu, čime ona igra ključnu ulogu u održavanju njegove plodnosti, praktično života u njemu. Uloga mikroorganizama u ishrani biljaka jagode je od izuzetne važnosti, posebno što čine dostupnim određena hraniva, ali i olakšavaju mehanizam njihovog korištenja od strane biljaka, uz jačanje prirodne otpornosti na biotski i abiotski stres kako biljaka tako i zemljišta (više na linku iz r-evolucije).
Stajnjak je najbolji prirodni izvor organske materije, ali pod uslovom da je dovoljno sazreo, kako se u praksi kaže zgorio, i da ne sadrži seme korova. U suprotnom može doći do problema, posebno ukoliko sadrži suvišne količine sirove organske materije poput slame i strugotine, što će trošiti azot (N) iz zemljišta prilikom njihove razgradnje od strane mikroorganizama. Jagodari kod pripreme zemljišta za sadnju uglavnom razbacaju stajnjak u gredice gde će biti posađene biljke, ili ga pak zafrezaju na celu parcelu. Orentacione količine, u zavisnosti od načina primene kreću se od 20 (samo na gredice) do 40 t po hektaru kada se primenjuje na celokupnu površinu zemljišta.
Mnogi jagodari u nedostatku stajnjaka, skupe radne snage za njegovu primenu, ali i visokih cena istog i nekvaliteta, traže mu zamenu koristeći peletirana organska đubriva. Gledajući da uštede, jagodari kod nabavke organskih peletiranih đubriva kupuju ono što je generalno povoljno, bez da se posebno fokusiraju kakva je organska materija u njima, a posebno njeno poreklo. Uglavnom, preovladava mišlenje da su sva organska pelatirana đubriva ista, sa malim nijansama razlike, te pri tome se odlučuju za ona povoljnije cene. Međutim, to je potpuno pogrešan pristup, jer danas na tržištu postoji jako puno proizvoda kategorije organska peletirana đubriva, i ne može se generalizovati da su sva ista. Najuobičajenija razlika između njih, a koja je od izuzetne važnosti za jagodare, jeste organska materija i njeno poreklo. Prema tome, uvek treba dati prednost biološki aktivnoj organskoj materiji u peletiranim organskim đubrivima, u odnosu na ona koja istu sadrže bez korisnih mikroorganizama. Praktično, pre nego nabavite i primenite organska peletirana đubriva kod pripreme zemljišta za sadnju jagode pogledajte PLAN B.
Uz organsku materiju, kod pripreme zemljišta za sadnju jagode u okviru PLANA a jagodari koriste i uobičajena mineralna đubriva. Uglavnom se radi o standardnim NPK formulacijama koje slove kao voćarske, i imaju naglašen sadržaj kalija (7-20-30, 8-16-24, i slično), bilo da se radi o kompleksnim ili mešanim. Međutim, vrlo često jagodari prilikom pripreme zemljišta koriste i čuveno mineralno đubrivo formulacije 15-15-15, što je itekako prevaziđen pristup. Prilikom primene mineralnih đubriva malo je onih jagodara koji precizno znaju koliko će se hrane iz njih osloboditi i kada. Klimatske promene već sad nam pokazuju da prilikom primene mineralnih đubriva može doći do ispiranja hraniva, ili oslobađanja njihove većine pre nego su nastupile potrebe biljaka jagode za njima. Takođe, pored mogućnosti da se hraniva iz mineralnih đubriva brzo izgube ispiranjem, drugi faktor koji treba uzeti u razmatranje jeste nemogućnost njihovog iskorištavanja u periodu kada dominira suša. Generalno, iskorištenost hraniva iz uobičajenih mineralnih đubriva je vrlo ograničena i zavisi od niza faktora, kako pH vrednosti zemljišta, sadržaja organske materije, te vlažnost, a čemu posebno doprinose neuobičajene vremenske prilike.
Još jedna važna stvar jeste godinama bacati isto đubrivo na isto mesto je uobičajena praksa jagodara, što dovodi sasvim sigurno do promene pH vrednosti zemljišta, ali i akumulacije određenih hraniva u istom. Nije mudro raditi godinama isto, a očekivati drugačiji rezultat, posebno u uslovima vremena koje se konstantno menja. Zbog toga, većina jagodara trebala bi sa PLANA a preći na PLAN B ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta, odnosno primene đubriva.
Uobičajeno, prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode proizvođači vrlo često koriste kreč u prahu, koji apliciraju zajedno sa đubrivima prilikom formiranja gredica. Jagodari to rade da bi korigovali pH vrednost zemljišta, i ta praksa je poželjna tamo gde je ista izuzetno kisela, odnosno ima vrednost ispod 5,5. Održavanje pH vrednosti zemljišta je njegov faktor plodnosti koji se najviše zanemaruje. Zašto je važan pH zemljišta jagodarima? Kada se zemljište održava unutar određenog pH raspona onda ono osigurava dostupnost hranjivih elemenata za biljke jagode, što će imati velikog uticaja na njihov rast i razvoj, te u konačnici na prinos. Korištenje samo mineralnih đubriva dugo godina na jednom mestu, posebno ukoliko se radi o istim formulacijama, za posledicu može imati promenu pH vrednosti zemljišta, koja će onda ograničiti dostupnost određenih hraniva za biljke jagode.
